Primena štapnih modela u analizi i oblikovanju detalja armiranja temelja

Abstract

Tehnička teorija savijanja nije primenljiva kod analize i projektovanja nestandardnih armiranobetonskih (AB) nosača, naročito kada su izloženi znatnim smičućim naponima ili pripadaju neregularnim oblastima, u literaturi poznate i kao D oblasti. Ove oblasti mogu biti sa geometrijskim neregularnostima (usled naglih promena dimenzija, naročito visina preseka) ili po silama (unošenje koncentrisanih sila i oblasti blizu reakcija oslonaca). Za analize ovih oblasti se koristi više metoda ali se metoda štapova (pritisnuti kosnici i zatege) najčešće primenjuje jer daje pouzdane rezultate, a lakša je za primenu od kompleksnih numeričkih proračuna, npr. MKE. Oblasti – zone D karakteriše odstupanje od Bernulijeve hipoteze po kojoj se analiziraju standardne oblasti B (dominantno izloženi savijanju). U takvim slučajevima se koriste uprošćene analize, koje daju dovoljno tačne rezultate, za praktične probleme. Korišćenje štapnih modela (strut – and – tie model, skraćeno STM na engleskom) je ilustrovano nizom rešenih primera za konstrukcijsku analizu. Razmatrani su pojedini specifični slučajevi analize. Prikazani su primeri iz gradnje modela i njihova primena za oblikovanje detalja armiranja. U radu se polazi od istorijata razvoja i teorijskih osnova za primenu ove metode kod armiranobetonskih (AB) konstrukcija temelja. Naglasak je na primeni temeljnih jastuka, tj. naglavnica (cap, na engleskom) kod fundiranja na grupi šipova, od dva do pet. Pri tome korišćene su i komentarisane neke međunarodne preporuke (ACI 318, EN 1992, fib 2010, AASHTO 2018, i dr.) i neki karakteristični radovi navedeni u popisu.