Laserska biostimulacija i zarastanje preloma

Abstract

Ovaj rad predstavlja razmatranje praktične primene lasera kao biostimulatora, tj. za stimulisanje zarastanja preloma. Za razliku od snažnih hirurških lasera koji invazivno deluju na tkivo, za biostimulaciju se koriste laseri male snage. Jedan od bioloških efekata dejstva optičke radijacije na tkivo je i zagrevanje. Zagrevanje je posledica kinetičke ekscitacije molekula tkiva, pri čemu se energija zračenja konvertuje u toplotu unutar polja ozračenja. Ova pojava se dešava kod primene bilo koje talasne dužine zračenja. Međutim intenzitet apsorpcije može da zavisi od talasne dužine. Na talasnim dužinama oko 900nm, energija se ne absorbuje u značajnoj meri ni u vodi ni u hemoglobiju, te su laseri te talasne dužine pogodni za tretiranje dubljih tkiva. Ovo proizvodi prateće efekte koji mogu ubrzati zarastanje tkiva. Formiranje kalusa na mestu preloma zavisi od mnogo faktora na koje se može uticati različitim tretmanima – vitaminima, mineralima, hormonima, elektrostimulacijama i drugo, ali osteogeneza direktno zavisi od lokalne cirkulacije i zato je poželjno proizvesti što bolje vaskularizovanu sredinu. Rezultati objavljeni u literaturi koji će biti objavljeni u radu pokazali su sledeće: posle laserskog zračenja konsolidacija preloma je posledica efekata koje je Mester zapasio, a to je porast postoglandacije. Zahvaljujući biostimulaciji doći će do resorpcije edema tkiva u okolini preloma. Dakle, lasersko zračenje neće direktno delovati na osteosintezu, već će proizvesti seriju „okolnosti“ koje ubrzavaju zarastanje preloma.