Минимизација ризика у експлоатацији и одржавању роторних багера
2020
Аутори
Bošnjak, SrđanPantelić, Milorad
Misita, Mirjana
Gnjatović, Nebojša
Stefanović, Aleksandar Z.
Остало (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Последице отказа свих висококапацитетних машина јесу врло велики финансијски губици и озбиљни ризици по сигурност и здравље. Када је реч о багерским јединицама, финансијски губици изазвани застојем производње због отказа основне машине у систему површинске експлоатације, односно складиштења и отпреме угља, најчешће знатно превазилазе финансијске губитке изазване директном материјалном штетом, зависно од њиховог капацитета и врсте материјала који се откопава (угаљ или јаловина) [1‐5]. О величини негативних економских ефеката изазваних отказима/хаваријама упечатљиво говори податак да у САД и Европској унији укупни трошак изазван отказима машина и система износи приближно 4% од БНП [6].
Примена техничког решења омогућава решавање следећих проблема:
• подизање нивоа одржавања, ефективности, поузданости и сигурности роторних багера, односно БТО/Д/У система;
• подизање нивоа економичности експлоатације БТО/Д/У система; чиме се вишетрукуко смањују ризици током експлоатације и одржавања баг...ерских јединица.
Осим тога, применом техничког решења стварају се основе за:
• управљање поузданошћу и сигурношћу БТО/Д/У система;
• испуњавање критеријума ригорозне регулативе везане за заштиту животне средине и сигурност руковалаца и одржавалаца.
На значај примене техничког решења у термоенергетици Србије упућују следећечињенице:
• највећи произвођачи елекричне енергије у Србији су термоелектране. Према [7], 2014. године 65,1% електричне енергије у Србији произведено је из лигнита, док је у 2015. години 70,3 % електричне енергије добијено из поменутог извора;
• РБ „Колубара“ даје ≈75% производње лигнита у Србији [7];
• у цени електричне енергије угаљ учествује са ≈60%;
• одржавање механизације на површинским коповима учествује са 35‐40% у цени угља;
• у односу на пројектовани номинални век (35‐40 година), просечне старости машина (31,6 год. багера за континуални ископ, 31,1 год. одлагача и самоходних транспортера) и њихових капацитета (28,3 год. багера за континуални ископ, 27,2 год. одлагача и самоходних транспортера) у РБ „Колубара“, врло су високе;
• сат застоја БТО/Д/У у РБ „Колубара“ нормира се као индиректна материјална штета у износу од 5000‐15000 €, зависно од капацитета машине, односно материјала који се откопава/транспортује.
Кључне речи:
ризик / роторни багер / FMECA / машински откази / електро‐отказиИзвор:
ТЕХНИЧКО РЕШЕЊЕ (КАТЕГОРИЈА М82), 2020Издавач:
- University of Belgrade, Faculty of Mechanical Engineering
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200105 (Универзитет у Београду, Машински факултет) (RS-MESTD-inst-2020-200105)
Колекције
Институција/група
Mašinski fakultetTY - GEN AU - Bošnjak, Srđan AU - Pantelić, Milorad AU - Misita, Mirjana AU - Gnjatović, Nebojša AU - Stefanović, Aleksandar Z. PY - 2020 UR - https://machinery.mas.bg.ac.rs/handle/123456789/5042 AB - Последице отказа свих висококапацитетних машина јесу врло велики финансијски губици и озбиљни ризици по сигурност и здравље. Када је реч о багерским јединицама, финансијски губици изазвани застојем производње због отказа основне машине у систему површинске експлоатације, односно складиштења и отпреме угља, најчешће знатно превазилазе финансијске губитке изазване директном материјалном штетом, зависно од њиховог капацитета и врсте материјала који се откопава (угаљ или јаловина) [1‐5]. О величини негативних економских ефеката изазваних отказима/хаваријама упечатљиво говори податак да у САД и Европској унији укупни трошак изазван отказима машина и система износи приближно 4% од БНП [6]. Примена техничког решења омогућава решавање следећих проблема: • подизање нивоа одржавања, ефективности, поузданости и сигурности роторних багера, односно БТО/Д/У система; • подизање нивоа економичности експлоатације БТО/Д/У система; чиме се вишетрукуко смањују ризици током експлоатације и одржавања багерских јединица. Осим тога, применом техничког решења стварају се основе за: • управљање поузданошћу и сигурношћу БТО/Д/У система; • испуњавање критеријума ригорозне регулативе везане за заштиту животне средине и сигурност руковалаца и одржавалаца. На значај примене техничког решења у термоенергетици Србије упућују следећечињенице: • највећи произвођачи елекричне енергије у Србији су термоелектране. Према [7], 2014. године 65,1% електричне енергије у Србији произведено је из лигнита, док је у 2015. години 70,3 % електричне енергије добијено из поменутог извора; • РБ „Колубара“ даје ≈75% производње лигнита у Србији [7]; • у цени електричне енергије угаљ учествује са ≈60%; • одржавање механизације на површинским коповима учествује са 35‐40% у цени угља; • у односу на пројектовани номинални век (35‐40 година), просечне старости машина (31,6 год. багера за континуални ископ, 31,1 год. одлагача и самоходних транспортера) и њихових капацитета (28,3 год. багера за континуални ископ, 27,2 год. одлагача и самоходних транспортера) у РБ „Колубара“, врло су високе; • сат застоја БТО/Д/У у РБ „Колубара“ нормира се као индиректна материјална штета у износу од 5000‐15000 €, зависно од капацитета машине, односно материјала који се откопава/транспортује. PB - University of Belgrade, Faculty of Mechanical Engineering T2 - ТЕХНИЧКО РЕШЕЊЕ (КАТЕГОРИЈА М82) T1 - Минимизација ризика у експлоатацији и одржавању роторних багера UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_machinery_5042 ER -
@misc{ author = "Bošnjak, Srđan and Pantelić, Milorad and Misita, Mirjana and Gnjatović, Nebojša and Stefanović, Aleksandar Z.", year = "2020", abstract = "Последице отказа свих висококапацитетних машина јесу врло велики финансијски губици и озбиљни ризици по сигурност и здравље. Када је реч о багерским јединицама, финансијски губици изазвани застојем производње због отказа основне машине у систему површинске експлоатације, односно складиштења и отпреме угља, најчешће знатно превазилазе финансијске губитке изазване директном материјалном штетом, зависно од њиховог капацитета и врсте материјала који се откопава (угаљ или јаловина) [1‐5]. О величини негативних економских ефеката изазваних отказима/хаваријама упечатљиво говори податак да у САД и Европској унији укупни трошак изазван отказима машина и система износи приближно 4% од БНП [6]. Примена техничког решења омогућава решавање следећих проблема: • подизање нивоа одржавања, ефективности, поузданости и сигурности роторних багера, односно БТО/Д/У система; • подизање нивоа економичности експлоатације БТО/Д/У система; чиме се вишетрукуко смањују ризици током експлоатације и одржавања багерских јединица. Осим тога, применом техничког решења стварају се основе за: • управљање поузданошћу и сигурношћу БТО/Д/У система; • испуњавање критеријума ригорозне регулативе везане за заштиту животне средине и сигурност руковалаца и одржавалаца. На значај примене техничког решења у термоенергетици Србије упућују следећечињенице: • највећи произвођачи елекричне енергије у Србији су термоелектране. Према [7], 2014. године 65,1% електричне енергије у Србији произведено је из лигнита, док је у 2015. години 70,3 % електричне енергије добијено из поменутог извора; • РБ „Колубара“ даје ≈75% производње лигнита у Србији [7]; • у цени електричне енергије угаљ учествује са ≈60%; • одржавање механизације на површинским коповима учествује са 35‐40% у цени угља; • у односу на пројектовани номинални век (35‐40 година), просечне старости машина (31,6 год. багера за континуални ископ, 31,1 год. одлагача и самоходних транспортера) и њихових капацитета (28,3 год. багера за континуални ископ, 27,2 год. одлагача и самоходних транспортера) у РБ „Колубара“, врло су високе; • сат застоја БТО/Д/У у РБ „Колубара“ нормира се као индиректна материјална штета у износу од 5000‐15000 €, зависно од капацитета машине, односно материјала који се откопава/транспортује.", publisher = "University of Belgrade, Faculty of Mechanical Engineering", journal = "ТЕХНИЧКО РЕШЕЊЕ (КАТЕГОРИЈА М82)", title = "Минимизација ризика у експлоатацији и одржавању роторних багера", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_machinery_5042" }
Bošnjak, S., Pantelić, M., Misita, M., Gnjatović, N.,& Stefanović, A. Z.. (2020). Минимизација ризика у експлоатацији и одржавању роторних багера. in ТЕХНИЧКО РЕШЕЊЕ (КАТЕГОРИЈА М82) University of Belgrade, Faculty of Mechanical Engineering.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_machinery_5042
Bošnjak S, Pantelić M, Misita M, Gnjatović N, Stefanović AZ. Минимизација ризика у експлоатацији и одржавању роторних багера. in ТЕХНИЧКО РЕШЕЊЕ (КАТЕГОРИЈА М82). 2020;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_machinery_5042 .
Bošnjak, Srđan, Pantelić, Milorad, Misita, Mirjana, Gnjatović, Nebojša, Stefanović, Aleksandar Z., "Минимизација ризика у експлоатацији и одржавању роторних багера" in ТЕХНИЧКО РЕШЕЊЕ (КАТЕГОРИЈА М82) (2020), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_machinery_5042 .