Од а приори до а постериори статичке стабилности роторних багера

Abstract

Одговор на питање „шта радити након вагања горње градње?“ дат је једино у [7] (страна 233): „Уколико се резултати вагања разликују за више од 5% од теоријских‐прорачунских вредности усвојених за анализу стабилности, мора се проверити прорачун и поновити процедура вагања. Након тога, мора се извршити корекција баласта тако да положај тежишта одговара прорачунским вредностима.“ Дакле, одговор је начелног карактера, уз напомену да су масе обртне горње градње код роторних багера средње величине (класе), који доминирају на српским угљенокопима око 1000 t, при чему се пројектоване масе баласта крећу у распону од 175 t (роторни багер SRs 2000) до 500 t (роторни багер SchRs 1760). С обзиром на изузетан значај проблема статичке стабилности, техничким решењем уведена је класификација модела обртне горње градње у две основне групе, модели 'а приори' и модели 'а постериори' и дат поступак трансформације прорачунског модела 'а приори' (пројектована слика обртне горње градње) у прорачунски модел 'а постериори' (стварна слика обртне градње). Основне фазе нове методе прорачуна статичке стабилности обртне горње градње ('а постериори') су: 1. усклађивање прорачунског модела са свим изменама насталим током развоја пројекта и извођења монтаже, односно формирање прорачунског модела 'а приори'; 2. прво вагање, непосредно након завршене монтаже; 3. израчунавање тежине и положаја тежишта модела 'а приори' за мерне положаје стреле ротора; 4. израчунавање корективне масе, као и њеног положаја, на основу резултата првог мерења; 5. формирање прорачунског модела 'а постериори' узимајући у обзир и утицај корективне масе; 6. валидација прорачунског модела 'а постериори' на основу резултата првог мерења; 7. одређивање потребне корекције масе противтега и подешених вредности сила у ужадима механизма за промену угла нагиба стреле ротора, на основу резултата прорачуна стабилности изведених на моделу 'а постериори'; 8. друго (контролно) мерење са коригованом масом противтега; 9. израчунавање тежине и положаја тежишта модела 'а постериори' за положаје стреле ротора током мерења 2; 10. коначна валидација модела 'а постериори' на основу резултата другог мерења; 11. коначни прорачун минималних вредности степена сигурности против претурања, на целокупном домену угла нагиба стреле ротора, коришћењем модела 'а постериори'. Модели 'а постериори' од изузетне су важности и за успешну и поуздану експлоатацију машине зато што представљају основу за: • подешавање и контролу граничних вредности сила у ужадима механизма за промену угла нагиба стреле ротора; • периодичну контролу тежине и положаја тежишта; • евентуалне реконструкције са циљем да се оствари оптимално прилагођавање машине условима рада; што је посебно значајно због чињенице да су роторни багери и одлагачи машине намењене за вишедеценијску експлоатацију. Коначно, суштину техничког решења, уз детаљан приказ механичког и математичког модела, аутори су 2018. године публиковали у часопису Eksploatacja i Niezawodnosc – Maintenance and Reliability (категорија М22, IF2018=1.806), као рад под називом „From ‘a priori’ to ‘a posteriori’ static stability of the slewing superstructure of a bucket wheel excavator“, Прилог 3 (http://dx.doi.org/10.17531/ein.2018.2.04). Наведени рад представља први рад из области статичке стабилности роторних багера и сродних машина објављен у часопису са SCI листе, што доказује научни потенцијал техничког решења.