Trgovina emisijama GHG kao nova obaveza operatera

Abstract

Direktive 2003/87/EC, 2009/29/EC (ETS Directive) uspostavljaju šemu za trgovanje emisijama gasova sa efektom staklene bašte u okviru EU, a u cilju promovisanja smanjenja emisije gasova staklene bašte na ekonomski efikasan način. Vrste industrijskih aktivnosti definisane su u Aneksu I ovih direktiva, dok su obaveze u okviru šeme za trgovanje emisijama gasova staklne bašte u sektoru civlnog vazduhoplovstva definisane Direktivom 2008/101/EC. Vrste aktivnosti koje su obuhvaćene šemom za trgovanje gasova sa efektom staklene bašte definisane su na sličan način kao i kategorije definisane IPPC Direktivom (u Srbiji Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, Sl.gl. RS 135/04), koja se bavi uticajem novih i postojećih postrojenja na životnu sredinu. Iako je osnovna pretpostavka da je najveći broj operatera koji podležu trgovini emisijama gasova sa efektom staklene bašte isti kao i u slučaju IPCC, postoji manji broj instalacija (posebno postrojenja za sagorevanje snage 20‐50MWth) koja nisu obuhvaćena listom IPPC postrojenja. Osim toga, ni sva IPPC postrojenja nisu obuhvaćena sistemom trgovine emisijama. Pred Srbijom je uvodjenje trgovine emisijama GHG, tako da je poređenje i sagledavanje jasnih razlika između ETS i IPPC, kao i budućih obaveza operatera, veoma važno.